Na „čitanju“ u Biblioteci kod Milutina

Ove nedelje posetili smo kafanu koja je izrasla u brend kragujevačkog ugostiteljstva, u kafanu koja se ne zaobilazi i u koju se svraća kad god se prolazi kroz naš grad. Pročitajte kako je kafana dobila ime, anegdote iz kafanskog života i kako je to piti sa poznatim ličnostima.
biblioteka kod milutina
Za početak, kako je kafana dobila ima?

Pa, kumovi su bili naši gosti. Tačnije, društvo doktora. I tako su oni, kad god ih supruge zovu, govorili da su u biblioteci, a ne u kafani. A kad je jednog pitala što je tolika buka u biblioteci on je odgovorio da svi čitaju naglas. I, tako, oni su često to ponavljali i na kraju ostede Biblioteka kod Milutina. Posle su doneli i knjige i tablu na ulazu na kojoj piše i ime i tako. Moj otac je skoro 30 godina u poslu, menjali smo često lokaciju i sada smo ovde i tu planiramo da ostanemo.

 

 

Poznati ste po posetama javnih ličnosti…

Da, ponosni smo na to. Evo, upravo su tu Vanja i Dejan Udovičić. Kada su se snimale serije „Selo gori…“ i „Moj rođak sa sela“ glumci su često dolazili ovde. I ponašaju se opušteno, kao i svi mi. Uvek žele da probaju nešto drugo, vole da popiju. Što kažu naši gosti, dovoljno bi bilo da Kusturica stavii kameru u kafanu, ne mora nikakva režija. Često se i Aljoša Vučković žalio kako ovi novi mladi glumci ne mogu ni tri dana da sede u kafani.

 

Šta mislite o ugostiteljstvu u našem gradu?

Činjenica je da se ponuda restorana i kafana povećala i da je sve na višem nivou. Od dolaska Fijata kao da se taj ugostiteljski život probudio. Što veći standard veća je i naša poseta. Generalno, mi smo narod koji voli kafane pa smo mi radili dobro i

kad je bila veća kriza. Kod nas je malo opuštenija atmosfera, opuštenija od restorana pa nam je i ljudi uvek bilo.

A i marketing je čudo. Jednom je sasvim slučajno ekipa Eksluziva svratila i probala kolenice u pivu. I oni su se oduševili i rešili da snime ceo postupak pripreme. Objavili su to posle 3 meseca, ja sam već na to i zaboravio. A kada su prikazali snimak, u roku od sat vremena dvadesetak ljudi me je zvalo da pitaju za kolenice. Ja sam mislio da se neko šali sa mnom, pitao sam se odakle odjednom tako mnogo ljudi. A kada sam zvao mesaru da naručim 50 kilograma kolenica, mislili su da se ja šalim sa njima.
biblioteka kod milutina
Da, često Vas ima na Prvoj televiziji…

Da, i to je sasvim slučajno. Bulić, scenarista Ivana Ivanovića je moj prijatelj i u nekom našem razgovoru ja mu dam flašu sa našom rakijom i sa natpisom našeg imena od drveta u flaši. I on odnese a Ivan Ivanović se zahvali u emisiji, pomene našu kafanu i svi smo se baš iznenadili. Sledeći put, pošto sam ja predsednik rukometnog kluba Radnički, ja zamolim Ivana da rukometašice gostuju u njegovoj emisiji. Kada smo ih posetili odneli smo im i dva, tri jagnjeta, praseta i svi smo zajedno jeli tamo iza kamera. Kada smo se raspravljali pozdravljali smo se pola sata. I sada, kad god je neko od ekipe na terenu, oni svrate kod nas.

U suštini, u kafani je uvek zanimljivo. Mnogo različitih ljudi, mnogo anegdota i nikad nije dosadno.

Biblioteka kod Milutina – profil

Ostavite komentar