Obrenova kafana

Na uglu današnjih ulica Stojana Protića i Kosovske (Milana Blagojevića i Španskih Boraca), nalazila se Obrenova kafana. Danas u toj zgradi radi kafana „Rujna Zora“.
Kafana je izgrađena 1922-1923. godine, a ime je dobila po prvom vlasniku i kafedžiji Obrenu Matejiću. Posle njegove smrti 1928. godine, poslove u kafani nastavila je njegova udovica Draga, sve do 1930. godine. Posle toga kafana je izdavana u zakup.

stara rujna zoraObrenova kafana iz vremena pod nazivom Pivnica “Dobro polje”

 

Smeštena u delu varoši poznatom kao „Pivara“, mada su se vlasnici menjali, ime je ostajalo i svi su je znali pod imenom „Obrenova kafana“. U njoj je radilo nekoliko kafedžija.

Obrenova kafana se nalazila na veoma prometnom mestu, na izlazu iz varoši jedinom putu u to vreme ka Jagodini. U njenoj blizini se nalazilo nekoliko kafana: „Solun“, „Trmbas“, bašta „Vazdušne banje“, ali to ovoj kafani nije smetalo da bude na dobrom glasu.

U ovoj kafani su uz solidne cene mogla dobiti prvoklasna pića, a „higijenski uređena kujna“ nudila je posebno gurmanske specijalitete.

U godinama kada se put za Jagodinu uređuje, kafana dobija nov izgled i prilagođava se vremenu koje dolaze. Kafana je služila trgovcima koji su dolazili u varoš Jagodinskim putem, da se dogovore oko cene svojih proizvoda, a potom se razilazili da bi se predveče ponovo tu našli. Tako je kafana pored stalnih, večitih gostiju imala i odabranu trgovačku klijentelu, sa strane.

Od podizanja ova kafana je dobro radila jer je uvek imala stalne goste. Ti stalni, večiti gosti su se generacijski smenjivali sve do nacionalizacije posle Drugog svetskog rata. Prema nekim indicijama večiti gosti ove kafane bili su stariji pitomci škole VTZ kao i mladi koji su posle igranke u bašti „Vazdušne banje“ obično pili kriglu piva, što je bio momački običaj u to vreme.

U ovoj kafani je po kazivanjima starih Kragujevčana osnovan šahovski klub 1931. godine, čiji članovi su bili poznate ličnosti varoši iz redova profesora, lekara, oficira i studenata. Skoro svako veče su se okupljali na po koju partiju šaha. Ostalo je zabeleženo da je u njoj odigrano nekoliko turnira uz učešće šahista iz varoši, naše zemlje i iz inostranstva.

Po oslobođenju zemlje kafana je nacionalizovana.

 

Današnji izgled kafane možete pogledati na:

http://www.kudanaklopu.com/kragujevac/kafane-kragujevac/rujna-zora/

Odlomak iz knjige “Kafane starog Kragujevca” od Boriše Radovanovića

Izvor fotografije “Kragujevac kroz kviz

Ostavite komentar