Palačinke

palačinke
Oni koji se ozbiljno bave gastronomijom i istorijom kulinarstva govore o stotinak različitih vrsta palačinki, iako bi oni koji vole da ih jedu rekli da su palačinke – palačinke, samo što ih neko maže džemom, neko posipa šećerom i orasima a treći nadevaju čokoladnim kremom.

A šta reći o onim flambiranim koje su nastale slučajno, krajem 19. veka, kada kuvar jednog restorana u Monte Karlu umalo nije zapalio kuhinju pripremajući palačinke sa konjakom? Natopio je namerno pićem specijalitet, vatra je tu dospela sasvim slučajno i posle preživljenog straha nastale su palačinke “a la suzet”.

Iako se priče o nastanku mnogo čega, počev od ajvara do teških filozofskih misli, ne mogu napisati bez nekog od antičkih junaka, stare Grčke i Rima, pomenimo i ovaj put Rimljane koji su pekli mešavinu mleka, brašna, jaja i začina i nazivali je “Alita Dolcia” (nešto slatko). A bilo je to “nešto između” palačinki, omleta i pogačica.

Onaj važniji deo istorije palačinki napisan je u srednjovekovnoj Evropi. Sastojci su bili brašno, kukuruz, krompir, pečene su na kamenju, ognjištu, da bi tek na kraju došao tučani tiganj u koji se samo sipa ulje a posle pečenja dobro obriše bez upotrebe vode.

Upućeni tvrde da je današnje palačinke smislio kuvar pape Gelacija Prvog kad je 2. januara 492. godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je ponestalo hrane, a našlo se samo jaja i brašna. Novootkrivena poslastica osvojila je Evropu, a za Novu godinu veselo društvo često se takmiči u uspešnom okretanju palačinki u tiganju.

Baš kao što je to nekada radio uoči svake bitke Napoleon proričući sebi budućnost. Ako bi mu koja ispala, osvajač je kretao u boj pun strepnje. Kad je, pekući palačinke pred Moskvom, uspešno okrenuo četiri, a peta mu je pala na pod, posle poraza je mračno rekao: “To je ona peta palačinka!”.

Nisu se samo kuvari bavili testom razlivenim po tiganju. Zainteresovali su se i poznavaoci jezika a onda rekli da je reč palačinka nastala od mavarske reči palacsinta (čita se palačinta), a ova iz rumunske placinta, što je došlo iz latinskog placenta, od grčkog plak, genitiv plakos, u značenju “ploča”.

Na ukrajinskom je slično kao u mavarskom: palahynta. U Bosni je narodski rečeno to “jestvina od brašna, koja se zove i palačinka” koja se naziva prevrtača “jer kada se ispeče s jedne strane, prevrne se na drugu”.

Ostavite komentar