Zimski dan u vinskom raju

Ekipa kudanaklopu.com posetila je etno domaćinstvo Rujevica, u selu Drača, tragom glasina koje su do nas došli da baš u tom selu postoji prava mala oaza užitka, odmora, dobrog raspoloženja. Nismo očekivali previše, ali smo pronašli mnogo. Okruženo belinom snežnih nanosa, etno domaćinstvo Rujevica, vinarija, pansioni, gutljaj više i ukusni zalogaji, postalo je mesto gde se uvek rado vraćamo.

  1. Možete li nam reći nešto o Vašoj vinariji i procesu proizvodnje vina?

Vinarija se nalazi u selu Drača, na manje od deset kilometara od Kragujevca ka Gornjem Milanovcu. Posedujemo 5 hektara vinograda na dve lokacije, gde se od davnina uzgajala vinova loza. Pored kaberne suvinjona, merloa i šardonea imamo značajan zasad pod prokupcem, koji je bio najvažnija autohtona sorta u ovim krajevima i crnom i belom tamjanikom. Vinogradi su u trećoj godini i na jesen očekujemo prvi značajniji rod. U međuvremenu smo od kupovnog grožđa krenuli u proizvodnju vina. Savremenom tehnologijom uspeli smo da proizvedemo vina zavidnog kvaliteta koja već par godina odležavaju u našem podrumu i koja trenutno imamo u ponudi.

_DSC0903

  1. Sve se više ljudi iz grada vraća na selo, ili bar sve više provodi vreme u mirnijem okruženju…

Da, trend je takav da se sve više ljudi okreće prirodi i nekom zdravijem okruženju. Skoro svakodnevno se raspituju kod nas za zemlju i placeve u Drači, sa idejom da imaju neki svoj kutak,  gde bi mogli da proizvode zdravu hranu i pronađu zdravije okruženje za svoje porodice. Sve je više informacija o štetnosti industrijskih prehrambenih prozvoda i sigurno je da će sve više ljudi želeti da ima kontrolu nad hranom koju koristi.

S druge strane, postoji mnogo problema da bi se više ljudi okrenulo takvom načinu života, pre svega u infrastukturi koja je na svega desetak kilometara od grada daleko od one u samom gradu, pa preko opšteg stanja u poljoprivredi,  i u društvu uopšte, koje je zaboravilo na neke osnovne vrednosti.

  1. In vino veritas, koja je istina vas nagnala da počnete da se bavite proizvodnjom vina?

Pre svega naterala nas je istina da volimo vino, prirodu i želja da učimo, istražujemo i promovišemo mogućnosti našeg kraja.

_DSC0862

  1. U proizvodnji vina svakako ima dosta poteškoća, koji su to trenuci koji vas teraju da idete dalje i da ne odustanete?

Poteškoća ima u svakom poslu bez obzira koliko vas ispunjava i volite ono čime se bavite. Živeći u ovoj našoj prelepoj, ali nažalost i ne tako srećnoj zemlji naučili smo da se nosimo sa svakakvim problemima. Najvažnije je da verujemo u ovo što radimo. Sigurni smo da vina sa Rujevice, uz naše gostoprimstvo, mogu biti proizvod kojim ćemo biti ponosni. Verujemo da imamo šta da pokažemo i pokušavamo da osvetlimo zaboravljene vrednosti, koje su tu oko nas. Želja da ih podelimo sa drugima nas tera napred.

_DSC0990

  1. Da li vina iz Srbije mogu da se takmiče sa najboljim vinima?

Naravno. Potrebno je samo takmičenje shvatiti na pravi način. Nije dobra ideja približiti se svetskim vinima pokušavajući napraviti bolji merlo od onog iz Bordoa. Trebalo bi potražiti šansu u nečemu što je autentično i karakteristično za naše podneblje, a to su pre svega vina od naših autentičnih sorti grožđa, obojena našom klimom i našim zemljištem. Na takav način imamo šansu da se pojavimo konkurentni na svetskom tržištu, i osvežimo ga šumadijskim aromama. Uostalom, to su i pokazala mnogobrojna priznanja i nagrade koje su naši vinari pobrali na raznoraznim medjunarodnim takmičenjima.

_DSC0870

  1. Kada ste se odlučili da se bavite etno turizmom?_DSC0959

Već sam o tome nešto rekao, a odnosi se na zaboravljene vrednosti koje su tu oko nas a mi ih ne primećujemo. Ideja o etno turzmu je nastala kada i ideja o vinariji. Koliko je, s jedne strane, loše što se naša zemlja nije previše razvijala poslednjih decenija, toliko je dobro za neke vrednosti koje su ostale sačuvane i do danas. Tu pre svega mislim na selo, koje je ostalo slično onom od pre skoro pola veka.  Ljudi i dalje žive u starim kućama, koriste kačare, mlekare i podrume stare i po sto godina i u njima čuvaju navike, karakter i duh nekog vremena koje je daleko iza nas. Nadamo se da smo uspeli da ga bar delom sačuvamo iako smo sve objekte namenjene etno turizmu renovirali i osavremenili i prilagodili zahtevima savremenog turizma.  Uz domaću kuhinju potrebno je samo još jaka želja da se sve to sa nekim podeli i eto etno turizma.

_DSC0966

 

  1. Koliko država pomaže ovakvim domaćinstvima ali i vinarima?

Država nedovoljno pomaže ovakve poduhvate. Dobili smo neka sredstva od grada zahvaljujući turističkoj organizaciji Kragujevca, ali nisu samo u pitanju materijani podsticaji. Ono što nam je potrebno od države moglo bi da se ogleda u infrastrukturi. Na primer, u Drači je geografski centar Srbije, koji je potpuno neobeležen, dok u Sloveniji čitavo jedno mesto živi od toga. S druge strane, koliko god da se hvalimo prirodnim lepotama Drače i manastirom iz 15. veka sve padne u vodu pred divljim deponijama, koje mogu da vas iznenade tamo gde ih najmanje očekujete. Potrebno je samo urediti ono što nam je priroda dala. Imamo ideju da obeležimo nekoliko predivnih pešačkih i biciklističkih staza i vidikovaca. Pomoć u tom pravcu bi dobrodošla.

Što se tiče podsticaja vinarima postoje subvencije, koje su pre desetak petnaest godina bile daleko veće. Od države, nažalost, pre svega očekujemo da nam se što manje nađe na putu.

 

  1. Planovi za budućnost?

Planiramo da, pre svega, napravimo kvalitetno vino od grožđa iz našeg vinograda, pa da proširimo proizvodne kapacitete, tj. vinski podrum koji bi pratio kapacitete vinograda.

Ukoliko sve bude po planu, narednih godina planiramo i nove zasade vinove loze, kao i voća koje bismo prerađivali i koristili u našoj ponudi.

Takođe, planiramo da se pridružimo Uduženju vinara Šumadije i zajedno sa njima promovišemo vino i vinski turizam, animirajući i druge da krenu ovim putem, kako bi Šumadija i Srbija zauzele značajno mesto na vinskoj mapi Evrope.

_DSC0866_DSC0881_DSC0894

1 Komentar

  1. Bravo za Dimitrijevice!

Ostavite komentar